Znali su crveno-beli šta im je činiti i da moraju, kako znaju i umeju da što pre dođu do pogotka, jer im je jedino pobeda “završavala posao”, iako isti nije gotov, ni približno, jer ima još mnogo da se igra do kraja sezone, a Partizan ih i dalje gleda za sobom. Tako je tim Dejana Stankovića i ušao u utakmicu, od prvog minuta je išao na pobedu i ka golu protivnika, dok crno-beli nisu imali pravi odgovor na to. U paramparčad se raspala Stanojevićeva ideja da posed prepusti rivalu, koji je inače na poluvremenu bio 60 naspram 40 odsto u korist domaćina, i svoju šansu čeka iz defanzive igre i kontri. Nepovazeno je delovao vezni red Partizana, crno-beli su dugim loptama pokušavali da pronađu Rikarda, ali im to nije polazilo za nogom, dok su crveno-beli najopasniji, “tadicionalno” bili po levoj strani terena, gde su napadi išli preko Ivanića i Kataija.
Jedinu veliku šansu u prvom poluvremenu, Partizan je imao preko Meniga, koji je imao zicer u 20. minutu, kada ga je posle greške Kange proigrao Rikardo, ali ofanzivac crno-belih u situaciji jedan na jedan nije uspeo da savlada Borjana. Prethodno su nekoliko prilika imali domaći igrači, ali ne previše konrektnih, iako su konstantno išli ka golu rivala, što im se isplatilo nakon ravno pola sata fudbala na stadionu “Rajko Mitić”, kada je Ohi postigao vodeći pogodak. Posle velikog kiksa cele odbrane Partizana, koja je ostavila Kataija da šutira glavom, Popović je loptu odbio na nogu Ohiju, koji je sa dva metra poslao njemu iza leđa. Katai je bio insipirisan u završnici prvog dela. Igrač sa brojem deset na leđima je u finišu poluvremena pokušao da lobuje Popovića, ali je lopta otišla preko gola. Međutim, samo pet minuta kasnije uspeo je da je pošalje u mrežu. Katai je kaznio novu lošu reakciju odbrane Partizana, snažno je tukao iz kaznenog prostora i savladao Popovića. Do odlaska na pauzu nije bilo prilika, ali se “zakuvalo” nakon što je prvo klupa domaćeg tima tražila faul, koji po njihovom mišljenju nije dosuđen, da bi onda žestoko protestovali s klupe Partizana, da bi se vrlo brzo i jedni i drugi našli na terenu “u klinču”. Na sreću, sve se brzo završilo uz Jovanovićevu opomenu za Stankovića i Stanojevića.
U drugom poluvremenu, odnos snaga je bio drugačiji. Stanojević je tokom pauze napravio trostruku izmenu, kasnije još dve, što je razmrdalo ekipu, koja je bila mnogo ofanzivnija. Crveno-beli su, sa druge strane, bili koncentrisani prevashodno na odbranu svog gola i bez želje da previše reskiraju. Partizan je uspeo da stvori nekoliko prilika, ali one nisu bile preterano opasne po Milana Borjana, dok se, za razliku od prvog poluvremena igralo uz mnogo više prekida. Kako je vreme odmicalo, crveno-beli su uspevali da smanje pritisak rivala, a onda je Ivanić imao veliku šansu, međutim, šutirao je pravo u Popovića. U jakom tempu, “parni valjak” nije mogao dugo, a vreme im nije bilo saveznik, dok su na kraju ostali sa desetoricom na terenu. Nakon prvog žutog kartona, koji je dobio sredinom prvog poluvremena, Saša Zdjelar je u završnici utakmice dobio i drugi i morao je pre ostalih u svlačionicu. U poslednjim momentima, Ivanić je ponovo imao zicer, ponovo jedan na jedan sa Popovićem, ali ovo nije bilo njegovo večer, barem ne kada je postizanje golova u pitanju. Do kraja meča, crveno-beli su uspeli da sačuvaju prednost i tako nanesu za sada jedini poraz Partizanu ove sezone u Superligi Srbije i dodatno unesu dramu u šampionsku trku, koja će sada biti još uzbudljivija.
